Majka

Jutros sam posijala krastavce,
ostade mi krpa na kredencu, na njoj su klijali,
skloniću.
Podranila sam, zarana, da vas ne probudim,
po sabahu,
a i prije žege; mokra zemlja pa udavi,
jedva se dâ iskopat’ kúća, al’
elham, grah sam posijala,
ost’o mi bio još on.

Pomalo, sine, pomalo,
mora mati, navikla sam tako.

Ne more moja duša zadugo
biti daleko od kuće.
Nisu naši stari zidovi,
ni zavjese, ni tepisi, al’ majki se vaš miris
pojavi iz slika vaših,
majka samo što na vas pomisli
vi ste preda mnom i
majka stalno hiti u kuću
u sobe koje su vas popamtile.

Zna majkina sedžda šta sam suze salila
sine moj,
pod srcem je vas majka nosila,
vi ste iz majčinih ruku oteti, sine moj,
pa kako od majke možeš zaiskati,
da ne plače.
Eto, neću kleti, kažeš nije džaiz,
al’ nemoj od majke, sine tražit’ da ne plače.
Majkino je srce jače od njene pameti i njene snage,
plače ono,
majka se sa time izborit’ ne može.

Ne sikiraj se sine,
majka je ope’ dobro,
klanjam, plijevim bašču, poradim po kući,
tavorim, dobro sam.

Nije, sine, majka sama.
Majki nije samoća né ‘mati kome kahvu
i ručak spremiti,
majki je samoća ovo
trpljenje dok ne dočeka da vas vidi ponovo.

Držim vrata otvorena,
nećete li, neki, odnekud izbiti.
Ne mogu sine prežaliti,
što vas ne uspjedoh
još jednom zagrliti.

Majka Hajrija Selimović, selo Poćauš. Foto: Anadolu Agency preuzeto sa radiosarajevo.ba
Majka Hajrija Selimović, selo Poćauš.
Foto: Anadolu Agency
preuzeto sa radiosarajevo.ba
Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s